Скоро две години. Се сеќавам на првите два месеци како вечност. Пред две години мислев дека две години се нормален временски период. Чувство на неподнослива болка која нема крај. Но, разумната “јас” викаше: “Издржи, издржи. Сè ќе биде во ред, ќе заврши еден ден и ќе си оди побрзо од што мислиш. Едноставно не е тој момент, но знам дека ќе дојде…“.
Искрено мислев дека две години се доволни за… ни јас не знам за што. Да продолжиш понатаму, да престане да боли, да престанеш да плачеш, да престанеш да љубиш. Можеби и да заборавиш?
Аме не! Јас не престанав да болам, не престанав да плачам. Не продолжив вистински понатаму. И дефинитивно не заборавив.
И сега повеќе не знам навистина што да си кажам себеси.
Веројатно луѓето кои кажуваат дека првата љубов не се заборава, ја кажуваат вистината.
Доколку пишувате проза или поезија и сакате да ја објавите на iLike.mk контактирајте не на contact@ilike.mk | Автор на “Никогаш нема да ја заборавиш твојата прва љубов“: Ирина Михајлова
Станете наш facebook фан.
Станете наш facebook фан. Ви Благодариме!
Avtor na ovoj tekst e Irina(Ina)Mihajlova…Mojata sakana(luda) kerka….<3